О књизи: 2020 / „Не могу да се не сетим овога. Сваки пут кад те птица прелети, сваки пут црна, сетиш се своје. Сећаш се њихових песама које мрзиш више од свега. Једнако су лепе... Баш мелодичне... Не, нико више тако не пева! Нико никада није тако певао! Твоји су. А ти их мрзиш јер су већ избледели. Вероватно, можда је тако и најбоље када ти се све најбоље већ догодило. Кад једном запевају песму, кад једном пролете... Разумеш да је већ била срећа. И одлетео је. Заувек.»